| НАСТОЯЩЕЕ ВРЕМЯ
|
| Несовершенный вид
| Совершенный вид
|
| 1. Собственно настоящее время: совпадение действий с моментом речи.
Гледајте како свет на све стране купује и вуче кући и како непрестано пристиже нова роба, ставља се на тезге и продаје.
| 1. Повторяющееся настоящее (в независимых предложениях).
Сваког дана изађем из куће у седам сати, уђем у аутобус и купим карту.
Сви су то приметили: чим ја дођем, она се узбуни, виче, трчи по кући.
|
| 2. Постоянное настоящее, характеризующее субъекта как постоянного носителя состояния или совершителя действия.
Земља се окреће око своје осовине.
Река Дрина протиче кроз уске гудуре.
Матора лисица се чува гвожђа.
Орао гнездо врх тимора вије, јер слободе у равници није.
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
| 2. Потенциальное настоящее (в независимых предложениях).
И деси се понекад: застане човјек у снијежној тишини, осјети одједном како је земља ледена и пуста,... уплаши се и дође му да од страха виче...
|
| 3. Абстрактное настоящее, характеризующее субъекта как носителя время от времени повторяющегося состояния или совершителя время от времени повторяющегося действия.
После зиме долази (дође) пролеће.
Где ко никне (ниче), ту и обикне (обиче).
Ко се овцом учини (чини), курјаци га поједу (једу).
Једна шугава овца читаво стадо ошуга (шуга).
Зрела крушка сама падне (пада).
|
| 4. Настоящее историческое: употребляется в повествовании о прошлом, может перемежаться с форами прошедшего времени.
Једнога дана нас двојица идемо улицом и разговарамо, па баш ту пред зградом сретнемо једног свог друга са студја и поздравимо се с њим.
Дуго сам је чекао, додијало ми је, и тада одједном зазвоним. Нико се није јавио. Још сам два пута звонио. И тада је најзад она попустила. Отвара врата. Љута је.
|
| 5. Для обозначения будущих (запланированных) действий с дополнительным указанием на время.
Сутра полажем испит.
Идете ли вечерас у позориште?
| 5. В придаточных предложениях: для выражения действий, предшествующих действию главного предложения.
Пробудићу те, чим сване.
Ако вам штогод затреба, дођите или ме зовите.
|
| АОРИСТ
|
| Несовершенный вид (редко)
| Совершенный вид (в основном)
|
| 1. Прошедшее действие, завершившееся до момента речи.
Ми ево досад чекасмо. Али пошто они не дођоше, морамо сами одмах ићи.
| 1. Прошедшее действие, завершившееся до момента речи (в основном с оттенком «пережитости», как недавно произошедшее и пережитое самим говорящим, часто с оценкой).
Пријатељу, паде ти једно дрво с кола.
Њему лакну. Све оно што га је мучило целог дана ишчезе, Осмехну се. Узе је за руку.
Шта уради, човече? (прекорно).
Оде воз! (жаљење).
Рекох ја теби! (прекорно).
|
|
| 2. Нарративный аорист – употребляется в повествовании о прошедших завершённых действиях.
У тај мах неко удари шаком у врата. Од силне треске испаде дрвени мандал, те се врата широм отворише, а ветар с мећавом суну у кућу и завитла пламеном по огњишту.
|
|
| 3. Модальный аорист – выражает уверенность в осуществлении действия в будущем, возможность, намерение и т.п.
Oдох ја.
Тражите воде, помресмо од жеђи.
Уби ме ова врућина!
|
|
| 4. Вневременной аорист, характеризующий субъекта как носителя состояния или совершителя действия.
Без муке се песма не испоја, без муке се сабља не сакова.
Старо дрво сломи, не исправи.
|
| ИМПЕРФЕКТ (только несовершенный вид) – в современном языке редок, употребляется в повествовании о прошедших длительных, параллельно совершавшихся действиях.
Кад сам пролазио испред његове куће, он сеђаше на балкону и читаше новине.
Петнаестак коњаника јахаху кривудавим сеоским путем који води у варош. Напред иђаху старији, па млађи за њима. Пролажаху кроз зелена поља, на којима бејаше стрнина. Овде-онде виђаху се заоране њиве, које су биле узоране за кукуруз.
|
| ПЕРФЕКТ
|
| Несовершенный вид
| Совершенный вид
|
| 1. Действие в прошлом как процесс или состояние без указания на его завершённость.
Ти си писао ово писмо, ја познајем твој рукопис.
| 1. Действие в прошлом безотносительно к настоящему.
Отворио сам прозор и уздахнуо свеж ваздух.
|
|
| 2. Действие в прошлом с результатом в настоящем.
Дечак је порастао. Сад је већ момак.
В разговорном языке употребляется также без вспомогательного глагола («убогий» перфект) или со стилистической целью (Стигла вест! И ти пристао), или с целью подчеркнуть актуальность события (т.н. заголовочный перфект: Почело светско првенство у фудбалу).
|
| 3. Нарративный перфект – употребляется в повествовании, может быть как полным, так и «убогим».
Био је једном један сиромашан човек, па се прибио уз некаква богаташа да служи.
Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имали, до једну крушку.
|
| 4. Характеризующий перфект – обозначает состояние, наступившее в прошлом и характеризующее субъект как постоянное.
Испод планинских коса у недоглед се пружило пространо поље покривено зеленилом и цвећем.
А села се као пеге расула по равници.
|
| 5. Абстрактный (вневременной, гномический) перфект – употребляется в пословицах.
Брада нарасла, а памет не донела.
Било, па прошло.
Било глава, биће капа.
|
| 6. Модальный перфект – употребляется в различных модальных значениях.
Да се ниси макао! (категорическое приказание).
Живели! (пожелание).
Ђаво те однео! Убио те бог! (пожелание).
Бежите, другови, изгинули смо! (уверенность).
Хтео не хтео, наређење мораш извршити (уступка).
|
| ПЛЮСКВАМПЕРФЕКТ – обозначает действие в прошлом, завершившееся или завершавшееся до другого действия в прошлом.
Мали је уморно корачао за кравом; од суве студени све се на њему беше накострешило.
Већ је био остарио и очи га нису служиле као раније.
В сложноподчинённых предложениях плюсквамперфект часто заменяется перфектом: Отишла сам по кофер који сам оставила (који сам била оставила) у гардероби.
|
| БУДУЩЕЕ ПЕРВОЕ
|
| 1. Собственно будущее время – действие, которое будет совершаться или совершится после момента речи: Биће на путу много тешких искушења, али ми ћемо победити.
|
| Нарративное будущее – обозначает действие, повторявшееся в прошлом.
Песник ће се и касније заљубљивати, али никада неће прежалити Ленку.
Свакога ће ко у његов дућан уђе, љубазно дочекати, услужиће га оним што тражи, а ако нешто нема у своме дућану, он ће свакога научити где то може наћи, тек ће свако из његова дућана задовољан изаћи.
Это будущее может также служить стилистическим средством для обозначения прямой речи: Предадоше војводи дарове, а он ће их упитати: „Откуда то?“
|
| 3. Абстрактное (вневременное, гномическое) будущее – употребляется в пословицах.
Ко прст да, и руку ће дати.
И гуска ће каткад на леду посрнути.
Док је леђа, биће самара.
|
| 4. Модальное будущее – употребляется в различных модальных значениях.
Вратићеш се одмах! (приказание).
Она није одавде. Нећеш је познавати (возможность).
Кад младожења пође у цркву, мати му, ако ће и стара бити, излази пред кућу (уступка, допущение).
|
| БУДУЩЕЕ ВТОРОЕ– всегда употребляется в зависимых предложениях (условия, времени или изъяснительных)
|
| Несовершенный вид
| Совершенный вид
|
| 1. Действие в будущем, одновременное с другим действием в будущем.
Спремићу стан док ти будеш спавао.
Ако будеш после ручка шетала, шетаћу и ја с тобом.
Ако не буду слушали, неће ништа научити.
| 1. Действие в будущем, предшествующее другому действию в будущем (может заменяться формами настоящего времени совершенного вида).
Чим будем стигла (стигнем) одмах ћу га назвати.
Узми оно што будеш нашао (нађеш).
1а. После союза пре него обозначает действие после другого действия в будущем.
Пре него што будем пошла, јавићу вам се.
|
| 2. Нарративное будущее второе – употребляется в пассивной форме в значении действий, совершённых в прошлом: Тада и он буде позван у Београд, али он није хтео доћи.
|
| СОСЛАГАТЕЛЬНОЕ НАКЛОНЕНИЕ
|
| 1. В независимых предложениях: возможность, желание, предположение, намерение и т.п.
Он би своју овцу у хиљаду туђих познао.
Ја бих нешто попио.
Сада бих се осврнуо на неке наше слабости.
|
| 2. В сложноподчинённых предложениях:
1) условие: Ако би се појавио јак мраз, све би пропало;
2) уступку: Шта год заиштеш даћу ти да би то било и пола царства мога;
3) цель: Старац је редовно носио штап да би се помогао у ходу.
|
| 3. Нарративное сослагательное наклонение – употребляется для обозначения повторявшегося в прошлом действия: Што би зарадио, то би одмах и потрошио, и зато никад ништа није стекао.
|
| ИМПЕРАТИВ – побуждение к действию, приказ, желание
|
| Несовершенный вид
| Совершенный вид
|
| 1. Отрицательный императив с частицей не – обозначает запрет на совершение контролируемых действий.
Не читај моје писмо!
| 1. Отрицательный императив с частицей не – обозначает предупреждение о несовершении не контролируемых субъектом действий.
Не заборави да му то кажеш.
Не заспи на часу.
Может также употребляться в устойчивых выражениях, напр., в заповедях: Не убиј. Не укради.
|
| 2. Абстрактный (вневременной, гномический) императив – употребляется в пословицах.
Баци добро у воду, и наћи ћеш га.
Крсти вука, вук у гору.
|
|
| 3. Нарративный императив – употребляется для повествования о действиях в прошлом.
Ја се натурио за њим. Па, иако ме је Бог дао брза, потеци, те потеци, те потеци.
|
| | | |
