Студопедия

КАТЕГОРИИ:


Архитектура-(3434)Астрономия-(809)Биология-(7483)Биотехнологии-(1457)Военное дело-(14632)Высокие технологии-(1363)География-(913)Геология-(1438)Государство-(451)Демография-(1065)Дом-(47672)Журналистика и СМИ-(912)Изобретательство-(14524)Иностранные языки-(4268)Информатика-(17799)Искусство-(1338)История-(13644)Компьютеры-(11121)Косметика-(55)Кулинария-(373)Культура-(8427)Лингвистика-(374)Литература-(1642)Маркетинг-(23702)Математика-(16968)Машиностроение-(1700)Медицина-(12668)Менеджмент-(24684)Механика-(15423)Науковедение-(506)Образование-(11852)Охрана труда-(3308)Педагогика-(5571)Полиграфия-(1312)Политика-(7869)Право-(5454)Приборостроение-(1369)Программирование-(2801)Производство-(97182)Промышленность-(8706)Психология-(18388)Религия-(3217)Связь-(10668)Сельское хозяйство-(299)Социология-(6455)Спорт-(42831)Строительство-(4793)Торговля-(5050)Транспорт-(2929)Туризм-(1568)Физика-(3942)Философия-(17015)Финансы-(26596)Химия-(22929)Экология-(12095)Экономика-(9961)Электроника-(8441)Электротехника-(4623)Энергетика-(12629)Юриспруденция-(1492)Ядерная техника-(1748)

Техника работы рук при нападении 103 страница




Конон В. М. От Ренессанса к классицизму: Становление эстетической мысли Белоруссии в XVI—XVIII вв. — Минск, 1978.

Майхровіч С. К. Нарыс гісторыі старажытнай беларускай літаратуры XIV—XVIII ст. — Мінск, 1980.

Очерки истории философской и социологической мысли Белоруссии до 1917 г. — Минск, 1973.

Парэцкі Я. І. Сымон Будны. — Мінск, 1975.

Пичета В. И. Белоруссия и Литва XV—XVI вв. — М., 1961.

Подокшин С. А. Реформация и общественная мысль Белоруссии и Литвы: Вторая половина XVI — начало XVII в. — Минск, 1970.

Прокошина Е. С. Мелетий Смотрицкий. — Минск, 1966.

Сушицький Т. Західньо-руські літописи як пам’ятки літератури. — 2-е изд. — Киïв, 1930.

Чамярыцкі В. А. Беларускія летапісы як помнікі літаратуры: Узнікненне і літаратурная гісторыя першых зводаў. — Мінск, 1969.

Яцимирский А. И. Григорий Цамблак: Очерк его жизни, административной и книжной деятельности. — СПб., 1904.

McMillin A. D. A history of Byelorussian literature: From its origins to the present day. — Giessen, 1977.

ФРАНЦИСК СКОРИНА

Алексютовіч М. А. Скарына, яго дзейнасць і светапогляд. — Мінск, 1958.

Анічэнка У. В. Слоўнік мовы Скарыны. — Мінск, 1977. — Т. 1. А — О.

Белорусский просветитель Франциск Скорина и начало книгопечатания в Белоруссии и Литве. — М., 1979.

Владимиров П. В. Доктор Франциск Скорина: Его переводы, печатные издания и язык. — СПб., 1888.

Владимирова Л. Франциск Скорина — первопечатник вильнюсский. — Вильнюс, 1975.

Майхровіч С. Георгій Скарына. — Мінск, 1966.

Немировский Е. Л. Начало книгопечатания в Белоруссии и Литве: Жизнь и деятельность Франциска Скорины. Описание изданий и указатель литературы, 1517—1977. — М., 1978.

Подокшин С. А. Скорина и Будный: Очерк философских взглядов. — Минск, 1974.

Подокшин С. А. Франциск Скорина. — М., 1981.

400-лецце беларускага друку. — Менск, 1926.

450 год беларускага кнігадрукавання. — Мінск, 1968.

Čemerickii V., Golenčenko G., Šmatov V. Francisk Skorina. — Paris, 1980.

Глава четвертая

ЛИТОВСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Дорошкевич В. И. Новолатинская поэзия Белоруссии и Литвы: Первая половина XVI в. — Минск, 1979.

История литовской литературы. — Вильнюс, 1977.

Gineitis L. Lietuvių literatūros istoriografija: Ligi 1940 m. — Vilnius, 1982.

Jučas M. Lietuvos metraščiai. — Vilnius, 1968.

Jurginis J. Renesansas ir humanizmas Lietuvoje. — Vilnius, 1968.

Lebedys J. Senoji lietuvių literatūra. — Vilnius, 1977.

Lietuvių literatūros istorija. — Vilnius, 1979. — I. Iki 1940 m.

Lietuvių literatūros istorija. — Vilnius, 1957. — T. 1. Feodalizmo epocha.

Lietuvių rašytojai: Biobibliografinis žodynas. — Vilnius, 1979. — I. A — J.

Pirmoji lietuviška knyga. — Vilnius, 1974.

Senoji lietuviška knyga. — Kaunas, 1947.

Vladimirovas L. Knygos istorija. — Vilnius, 1979.

V. ЛИТЕРАТУРЫ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЕВРОПЫ

Балкански културни и литературни връзки. — София, 1974.

Бегунов Ю. К. Козма Пресвитер в славянских литературах. — София, 1973.

Иванов Й. Богомилски книги и легенди. — София, 1970. — (1-е изд., 1925).

Глава первая

ЭПИЧЕСКАЯ ПОЭЗИЯ НАРОДОВ
ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЕВРОПЫ

Антик В. Средновековни текстови и фолклорот. — Скопје, 1978.

Арнаудов М. Очерци по българския фолклор: В 2-х т. — София, 1968—1969.

Български юнашки епос. — София, 1971.

Дестунис Г. Разыскания о греческих богатырских былинах средневекового периода. — СПб., 1883.

Динеков П. Български фолклор: Първа част. Второто изд. — София, 1972.

Ѣурић В. Српскохрватска народна епика. — Сарајево, 1956.

Гацак В. М. Восточнороманский героический эпос. — М., 1967.

Жирмунский В. М. Эпическое творчество славянских народов и проблемы сравнительного изучения эпоса. — М., 1958.

История, культура, этнография и фольклор славянских народов. — М., 1973.

Кољевић С. Наш јуначки еп. — Београд, 1974.

Кравцов Н. И. Проблемы славянского фольклора. — М., 1972.

Матић С. Наш народни еп и наш стих. — Нови Сад, 1964.

Меденица Р. Наша народна епика и нени творци. Црногорскохерцеговачка планинска област постојбина патријархалне културе и српске песме динараца. — Цетиње; Београд, 1975.

Миклошич Фр. Изобразительные средства славянского эпоса. — М., 1895.

Путилов Б. Н. Героический эпос черногорцев. — М., 1982.

Путилов Б. Н. Русский и южнославянский героический эпос: Сравнительно-типологическое исследование. — М., 1971.

Путилов Б. Н. Славянская историческая баллада. — М.; Л., 1965.

Славянский и балканский фольклор: Генезис, архаика, традиции / Отв. ред. И. М. Шептунов. — М., 1978.

Славянский и балканский фольклор: Обряд. Текст / Отв. ред. Н. И. Толстой. — М., 1981.

Смирнов Ю. И. Славянские эпические традиции. Проблемы эволюции. — М., 1974.

Халанский М. Южнославянские сказания о Кралевиче Марке в связи с произведениями русского былевого эпоса: В 4-х т. — Варшава, 1893—1896.

Amzulescu Al. I. Cîntecul epic eroic. Tipologie şi corpus de texte poetice. — Bucureşti, 1981.

Braun M. Das serbokroatische Heldenlied. — Göttingen, 1961.

Burkhart D. Untersuchungen zur Stratigraphie und Chronologie der südslawischer Volksepik. — München, 1968.

Fochi A. Coordonate sud-est europene ale baladei populare româneşti. — Bucureşti, 1975.

Gesemann G. Studien zur südslawischen Volksepik. — Reichenberg, 1929.

Haxhihasani Q. Les recherches sur le cycle des Kreshnik (pieux). — Tiranë, 1964.

Ibrovac M. Claude Fauriel et la fortune européenne des poésies populaires grecque et serbe. — Paris, 1966.

Krnjević H. Usmene balade Bosne i Hercegovine: Knjiga o baladama i knjiga balada. — Sarajevo, 1973.

Maretić T. Naša narodna epica / Napomene i pogovor V. Nedič. — Beograd, 1966.

Lombertz M. Die Volksepik der Albaner. — Halle (Saale), 1958.

Lord A. B. The Singer of Tales. — Cambridge (Mass.), 1964.

Murko M. Tragom srpsko-hrvatske narodne epike Putovanja u godima 1930—1932. Knj. I—II. — Zagreb, 1951.

Schmaus A. Gesammelte slavistische und balkanologische Abhandlungen. Bd I—IV. — München. 1971—1979.

Skendi St. Albanian and south slavic epic poetry. — Philadelphia, 1954.

Глава вторая

ГРЕЧЕСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Dimaras O. T. A history of modern Greek literature / Transl. by M. P. Gianos. — London, 1974.

Gidel Ch. Nouvelles études sur la litterature grecque moderne. — Paris, 1878.

Knös B. L’histoire de la litterature neo-grecque: La période jusqu’en 1821. — Stockholm, 1962.

Lavagnini B. La letteratura neoellenica. — Firenze; Milano, 1969.

Politis L. A. A history of modern Greek literature. — Oxford, 1973.

Swanson D. Modern Greek studies in the West: A critical bibliography of studies on modern Greek linguistics, philology and folklore in languages other than Greek. — New York, 1960.

Valsa M. Le theatre grec moderne de 1453—1900. — Berlin, 1960.

Vitti M. Storia della letteratura neogreca. — Torino, 1971.

Δημαρας Κ. Θ. ’Ιστορια της νεοελληνικης λογοτεχνιας. — 4-η εκδ. — ’Αθηνα, 1968.

Κορδατος Γ. ’Ιστορια της νεοελληνικης λογοτεχνιας. ’Απο το 1453 ως το 1961: Εις 2 τ. Τ. 1. — ’Αθηνα, 1962.

Μελας Σ. Νεοελληνικη λογοτεχνια / Προλ. του Α. Δικταιου. — ’Αθηνα, 1962.

Μπουμπουλιδης Φ. Κρητικη λογοτεχνια. — ’Αθηνα, 1955. Σαθας Κ. Ν. Κρητικων θεατρων: Εις 2 τ. — Βενετια, 1878—1879.

Глава третья

АЛБАНСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Historia e letërsisé shqipe. V. 1—2. — Tiranë, 1959.

Глава четвертая

ЮЖНОСЛАВЯНСКИЕ ЛИТЕРАТУРЫ

Ангелов Б. Из историята на руско-българските литературни връзки. — София, 1972.

Ангелов Б. Страници из историята на старо-българската литература. — София, 1974.

Богданов И. Българската литература в дати и характеристики, 817—1965. — София, 1966.

Богданов И. Кратка история на българската литература: В 2 ч. Ч. I. Стара българска литература. Литература на Възраждането. — София, 1969.

Богданов И. Патриарх Евтимий. — София, 1970.

Велчев В. От Константин Философ до Паисий Хилендарский. — София, 1979.

Георгиев Е. Литературата на изострени борби в средновековна България. — София, 1966.

Георгиев Е. Очерци по история на славянските литератури: В 2 т. — София, 1958—1963.

Данчев Г. Владислав Граматик — книжовник и писател. — София, 1967.

Данчев Г. Димитър Кантакузин. — София, 1979.

Динеков П. Похвала на старата българска литература. — София, 1979.

Динеков П. При изворите на българската култура. — София, 1977.

История на българската литература: В 4 т. Т. 1. Старобългарска литература. — София, 1962.

Кашанин М. Српска книжевност у среднем веку. — Београд, 1975.

Куев К. Азбучната молитва в славянските литератури. — София, 1974.

Мечев К. Григорий Цамблак: Историко-литературен анализ на творчеството му. — София, 1969.

Нешев Г. Културни прояви на българския народ XV—XVIII век. — София, 1978.

Николова С. Патеричните разкази в българската средновековна литература. — София, 1980.

Павловић Д. Старија југословенска књижевност. — Београд, 1971.

Петканова-Тотева Д. Въпроси на старобългарската литература. — София, 1966.

Петканова-Тотева Д. Дамаскините в българската литература. — София, 1965.

Петканова-Тотева Д. Хилядолетна литература: Студии за развитието на българската литература от Кирил и Методий до Софроний Врачански. — София, 1974.

Попович П. Обзор истории сербской литературы: Древняя литература. Народная словесность. Дубровницкая литература. — СПб., 1912.

Пыпин А. Н., Спасович В. Д. История славянских литератур: В 2-х т. — 2-е, вновь перераб. и доп. изд. — СПб., 1881. — Т. 2.

Радојичић Ѣ. Сп. Књижевна збивања и стоварања код Срба у среднем веку и у турско доба. — Нови Сад, 1967.

Радојичић Ѣ. Сп. Творци и дела старе Српске књижевности. — Титоград, 1963.

Радченко К. Религиозное и литературное движение в Болгарии в эпоху перед турецким завоеванием. — Киев, 1898.

Речник на българската литература: В 3 т. — София, 1976.

Русская литература XVIII века и славянские литературы: Исследования и материалы. — М.; Л., 1963.

Русско-болгарские фольклорные и литературные связи: В 2-х т. — Л., 1976—1978.

Стара књижевност / Приред. Ђ. Трифуновић. — 2. изд. — Београд, 1972.

Стара српска књижевност / Уред. акад. В. Ђуриђ. — Београд, 1976.

Сырку П. А. К истории исправления книг в Болгарии в XIV в.: В 2-х т. — СПб., 1889—1890. — Т. 1. Вып. 1, 2.

Трифуновић Ѣ. Кратак преглед југословенских књижевности средњега века. Записи са предавања Ђорћ Трифуновића. — Београд, [1976].

Трифуновић Ѣ. Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју. — Крушевац, 1968.

Търновска книжовна школа, 1371—1971: Международен симпозиум, Велико Търново, 11—14 окт. 1971. Доклади и научни съобщения. — София, 1974.

Яцимирский А. И. Григорий Цамблак: Очерки его жизни и книжной деятельности. — СПб., 1904.

Murko M. Geschichte der alteren südslavischen Literaturen. — Leipzig, 1908.

Ravbar M., Yanez S. Pregled jugoslovanskih književnosti. — Maribor, 1960.

Глава пятая

ЛИТЕРАТУРА МОЛДАВИИ И ВАЛАХИИ

Adamescu G. Contributiune la bibliografia românească: 3 vol. — Bucureşti, 1921—1928.

Bianu I., Hodos N., Simionescu D. Bibliografia românescâ veche, 1508—1830: 4 vol. Vol. 1. 1508—1716. — Bucureşti, 1903.

*

История литературий Молдовенешть. — Кишинэу, 1958.

Скице де фолклор молдовенеск. — Кишинэу, 1965.

Călinescu G. Istoria literaturii române. — Bucureşti, 1941.

Cartojan N. Istoria literaturii române vechi: 3 vol. Vol. 1, — Bucureşti, 1940.

Istoria literaturii române: 3 vol. / Red. sef. G. Călinescu. Vol. 1. Folclorul. Literatura română în perioada feudală (1400—1780) 3 Red. responsabil A. Rosetti. — Bucureşti, 1964.

Piru A. Istoria literaturii române de la origini pînă la 1830. — Bucureşti, 1977.

Piru A. Literatura română veche. — Bucureşti, 1961.

VI. ЛИТЕРАТУРЫ ЗАКАВКАЗЬЯ

Глава первая

АРМЯНСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Абегян М. Х. История древнеармянской литературы [V—XV вв.]. — Ереван, 1975.

Авдалбекян М. Т. Хачатур Кечареци, XIII—XIV дд. — Ереван, 1958.

Багдасарян Э. М. Ованес Ерзнкацин ев нра хратакан арцакы. — Ереван, 1977.

Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ереван, 1982.

Иоаннисян А. Г. Фрики патмакннакан луйси так. — Ереван, 1955.

Марр Н. Я. Сборники притч Вардана: Материалы для истории средневековой армянской литературы. — СПб., 1899. — Ч. 1. Исследование.

Налбандян В. С., Саринян С. Н., Агабабян С. Б. Армянская литература [V—XX вв.]. — М., 1976.

Нерсисян В. С. Хай миджнадарян тагергутян гехарве-стакан миджоцнеры (XIII—XVI дд.). — Ереван, 1976.

Орбели И. А. Из истории культуры и искусства Армении X—XIII вв. — М., 1968. — (Избр. тр. В 2-х т.; Т. 1).

Саакян А. С. Уш миджнадари хай банастехцутюнн (XVI—XVII дд.). — Ереван, 1975.

Симонян А. А. Хай миджнадарян кафанер X—XVI дд. — Ереван, 1975.

Срапян А. Н. Ованес Ерзнкаци: Исслед. и тексты. — Ереван, 1958.

Срапян А. Н. Хай миджнадарян зруйцнер (XIII—XVIII дд.). — Ереван, 1969.

Фрик: Архив. Полный текст. Исслед., коммент., прил. и словарь Тирайра архиепископа. — Нью-Йорк, 1952.

Фрик: Сб. материалов о жизни средневекового армянского поэта-сатирика Фрика. — Ереван, 1937.

Хачатрян П. М. Хай миджнадарян патмакан вохбер (XIV—XVII дд.). — Ереван, 1969.

Хондкарян Э. А. Мкртич Нагаш. — Ереван, 1965. — На арм. яз.

Чалоян В. К. Армянский Ренессанс. — М., 1963.

Thorossian H. Histoire de la littérature arménienne [V—XX]. — Paris, 1951.

Глава вторая

ГРУЗИНСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Барамидзе А. Нарквевеби картули литературис историидан. — Тбилиси, 1932—1978. — Т. 1—7.

Барамидзе А., Радиани Ш., Жгенти Б. История грузинской литературы (V—XX вв.). — Тбилиси, 1958.

Барамидзе Р. Г. Картули саисторио да ораторули проза. — Тбилиси, 1979.

Джавахишвили И. А. Дзвели картули саисторио мцерлоба. — Тбилиси, 1945.

Дзвели картули мцерлобис сакитхеби. — Тбилиси, 1962—1973. — Сб. 1—5.

Картули литературис историа еквс томад. — Тбилиси, 1966. — Т. 2. XII—XVIII вв.

Кекелидзе К. С. Дзвели картули литературис историа. — Тбилиси, 1980—1981. — Т. 1, 2.

Кекелидзе К. С. Етиудеби дзвели картули литературис историидан. — Тбилиси, 1945—1974. — Т. 1—13.

Кекелидзе К. С., Барамидзе А. Г. Дзвели картули литературис историа. — Тбилиси, 1969.

Кобидзе Д. И. Шах-намес картули версиебис спарсули цкароеби. — Тбилиси, 1959.

Хаханов А. С. Очерки по истории грузинской словесности. — М., 1895—1906. — Вып. 1—4. — Вып. 3. Литература XIII—XVIII вв.

Глава третья

АЗЕРБАЙДЖАНСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Азадə Р. Азəрбајҹан епик ше’’ринин инкишаф јоллары. — Бакы, 1975.

Азаде Р. Поступь столетий. — Баку, 1977.

Азəрбајҹан əдəбијјаты тарихи. — Бакы, 1960. — Ҹ. 1. Əн гəдим дəврдəн XVIII əсрин сонуна гəдəр.

Араслы Г. Имадеддин Нясими: Жизнь и творчество. — Баку, 1973.

Араслы Һ. Ариф Əрдəбили вə онун «Фəрһаднамə» поемасы. — Бакы, 1979.

Бегдели Г. Əвһəдинин һəјат вə јарадыҹылығы. — Бакы, 1962.

Гулузадə М. Бѳјүк идеаллар шаири. — Бакы, 1973.

Дадаш-заде М. А. Азербайджанская литература [X—XX вв.]. — М., 1979.

Кулизаде З. Мировоззрение Касима Анвара. — Баку, 1976.

Кулизаде З. Хуруфизм и его представители в Азербайджане. — Баку, 1970.

Мəммəдов Ə. Шаһ Исмајыл Хəтаи. — Бакы, 1961.

Рафили М. Избранное. — Баку, 1973.

Сəфəрли Ə., Јусифов Х. Гəдим вə орта əсрлəр Азəрбајҹан əдəбијјаты. — Бакы, 1982.

Һикмəт И. Азəрбајҹан əдəбијјаты тарихи. — Бакы, 1928.

Ҹаһани Г. Азəрбајҹан əдəбијјатында Низами əн’’əнəлəри XII—XVII əсрлəр. — Бакы, 1979.

Ҹаһани Г. Əссар Тебризинин «Меһр вə Мүштəри» поемасы. — Бакы, 1968.

Ҹəмшидов Ш. «Китаби-Дəдə Горгуд». — Бакы, 1977.

Эфендиев Э. Имадеддин Насими: Библиография, — Баку, 1973.

Minorsky V. The poetry of Shah Ismail. — London, 1942.

Араслы Г. Великий азербайджанский поэт Физули. — М., 1958.

Бертельс Е. Э. Избранные труды: Низами и Физули. — М., 1962.

Вəфалы А. Фүзули ејрəдир. — Бакы, 1977.

Гасымзадə Ф. Ф. «Гүм карваны» јахуд зүлмəтдə нур. — Бакы, 1968.

Гулузадə М. Фүзулинин лирикасы. — Бакы, 1965.

Пашајев М. Ҹ. Фүзули сəнѳткарлығы. — Бакы, 1958.

Ҹəфəров М. Фүзули дүшүнүр. — Бакы, 1959.

Halük İpekten. Fuzuli: Hayati, edebi kişiliği, eserleri ve bazi şiirlerinin açiklanmalari. — Ankara, 1973.

Mazioğlu Hasibe. Fuzuli-Hafiz: (İki şair arasinda bir karşilaştirma). — Ankara, 1956.

Müjgan Cunbur. Fuzuli hakkinda bir bibliografya denemesi. — Istanbul, 1956.

VII. ЛИТЕРАТУРЫ БЛИЖНЕГО И СРЕДНЕГО ВОСТОКА
И СРЕДНЕЙ АЗИИ

Алиев Г. Ю. Легенда о Хосрове и Ширин в литературах народов востока. — М., 1960.

Бертельс Е. Э. Избранные труды: Суфизм и суфийская литература. — М., 1965.

Бертельс Е. Э. Роман об Александре и его главные версии на Востоке. — М.; Л., 1948.

Короглы Х. Г. Взаимосвязи эпоса народов Средней Азии, Ирана и Азербайджана. — М., 1983.

Глава первая

ЭФИОПСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Кобищанов Ю. М. У истоков эфиопской литературы (аксумская литература). — В кн.: Литература стран Африки. — М., 1964, сб. 1.

Крачковский И. Ю. Введение в эфиопскую филологию / Ред., предисл. и примеч. Д. А. Ольдерогге. — Л., 1955.

Тураев Б. А. Абиссинские хроники XIV—XVI вв. / Под ред. И. Ю. Крачковского. — М.; Л., 1936.

Тураев Б. А. Исследования в области агеологических источников истории Эфиопии. — СПб., 1902.

Чернецов С. Б. Эфиопская феодальная монархия XIII—XVI вв. — М., 1982.

Эфиопские исследования: История, культура. — М., 1981.

Cerulli E. La letteratura etiopica: L’Oriente cristiano. — 3-e ed. — Milano, 1968.

Глава вторая

АРАБСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

ал-Фахури, Ханна. История арабской литературы. — М., 1961. — Т. 2.

Фильштинский И. М. Арабская классическая литература. — М., 1965.

Эструп И. Исследования о «1001 ночи», ее составе, возникновении и развитии. — М., 1904.

Аввад Михаил. Алф лайла ва лайла мир’ат-хадара ва-л муджтамаа фи-л-аср ал-ислами. — Багдад, 1962.

Буйуми, ас-Сибаи. Тарих ал-адаб ал-араби би Миср ва-ш-Шам ала ахдай ал-мамалик ва-л усманийин. — Каир, 1948.

ад-Дамаси, Абд ал-Фаттах ас-Сайид Мухаммад. аш-Шир фи зилал ал-мамалик. — Каир, 1976. (XIII—XVI вв.).

ал-Ихтийар, Хасиб. аш-Шир ас-суфи. — Бейрут, 1954.

Саллам, Мухаммад Заглул. ал-Адаб фи-л-аср ал-мамлукий, — Каир, 1971. — Т. 2.

Blachère, Régis. Histoire de la littérature arabe. T. 1—3. — Paris: Maisonneuve, 1952—1964.

Глава третья

ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Алиев Г. Ю. Персоязычная литература Индии. — М., 1968.

Бертельс Е. Э. История персидско-таджикской литературы. — М., 1960.

Брагинский И. С. Из истории персидской и таджикской литератур. — М., 1972.

Брагинский И. С., Комиссаров Д. С. Персидская литература. Крат. очерк. — М., 1963.

История персидской и таджикской литературы / Под ред. Яна Рипки; Ред. и авт. предисл. И. С. Брагинский. М., 1970.

Литература Ирана X—XV вв. — М.; Л., 1935.

Дашти А. Дар дийаре суфийан. — Тегеран, 1975.

ЛИТЕРАТУРА XIV в. ХАФИЗ

Broms H. Towards a Hafiz bibliography. — Vaasa, 1969.

Broms H. Two studies in the relations of Hafiz and the west. — Helsinki, 1968.

Rosenzweig-Sckwamannau V. von. Der Divan der grossen lyrischen Dichters — Hafis im persischen Original hrsq. Vol. 1—3. — Wien, 1858—1864.

Дашти А. Нагши аз Хафез. — Тегеран, 1957.

Фарзад М. Хафиз. — В кн.: Хафиз. Шамс од-Дан Мохаммад. Гозареше аз нимерах. Шираз, 1973.

Партоу Алави. Банге джерс. — Тегеран, 1970.

ЛИТЕРАТУРА XV в. ДЖАМИ

Абдурахман Джами: Сб. ст. Эпоха, жизнь и творчество. — Душанбе, 1965.

Бертельс Е. Э. Джами: Эпоха, жизнь, творчество. — Сталинабад, 1949.

Бертельс Е. Э. Навои и Джами. — М., 1965.

Бехайрнийа М. А. Сейри дар ше’ре Джами. — Тегеран, 1973.

ЛИТЕРАТУРА XVI в.

Айни К. С. Творчество таджикского поэта XV—XVI вв. Бадруддина Хилоли. — М., 1963.

Болдырев Н. М. Зайн ад-Дин Васифи. — Сталинабад, 1957.

Browne E. G. A history of Persian literature in modern times: (A. D. 1500—1924). — Cambridge, 1924.

Mirzoev A. New source of Iranian literature of Safavid period. — Moscow, 1960.

Навайи, Абд ол-Хосейн. Шах Исмаил Сафави. — Тегеран, 1969.

Глава четвертая

ТУРЕЦКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Алькаева Л., Бабаев А. Турецкая литература: Крат. очерк. — М., 1967.

Гарбузова В. С. Поэты средневековой Турции. — Л., 1963.

Джавелидзе Э. Д. У истоков турецкой литературы. — Тбилиси, 1979.

Крымский А. Е. История Турции и ее литературы. — М., 1910, т. 1—2.

Куделин В. Б. Поэзия Юнуса Эмре. — М., 1980.

Маштакова Е. И. Из истории сатиры и юмора в турецкой литературе (XIV—XVII вв.). — М., 1972.

Миллер Ю. А. Искусство Турции. — М.; Л., 1965.

Bombaci A. Storia della letteratura turca. — Milano, 1956.

Bonelli L. La letteratura ottomana. — Napoli, 1904.

Gibb E. J. W. A history of Ottoman poetry: 6 vol. Vol. 1. — London, 1900.

Menzel Th. Die Turkische Literatur. — Leipzig, 1925.

Глава пятая

УЗБЕКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Абдуллаев Н. Хайдар Хоразмий ва унинг «Махзануласрор» достони. — Тошкент, 1976.

Адабий мерос: Ўзбек адабиёти тарихидан материал ва тадқиқотлар. — Тошкент, 1968. — Издание продолжается.

Азимджанова С. Индийский диван Бабура. — Ташкент, 1966.

Айний С. Танланган илмий мақолалар, — Тошкент, 1978.

Бартольд В. В. Улугбек и его время. — М., 1964.

Воҳидов Р. XV асрнинг II ярми XVI асрнинг бошларида ўзбек ва тожик шеърияти. — Тошкент, 1983.

Зайончковский А. Старейшая тюркская версия поэмы «Хосров и Ширин». — Варшава, 1958.

Зоҳидов В. Ўзбек адабиёти тарихидан. — Тошкент, 1961.

Иброҳимов А. XVI аср ўзбек адабиётининг ўзига хос хусусиятлари. — Тошкент, 1976.

КорОглы Х. Г. Узбекская литература. — 2-е изд. — М., 1976.

Маллаев Н. М. Ўзбек адабиёти тарихи: I китоб. — 3-е изд. — Тошкент, 1976.

Рустамов Э. Р. Узбекская поэзия в первой половине XV в. — М., 1963.

Стеблева И. В. Семантика газелей Бабура. — М., 1982.

Ўзбек адабиёти тарихи: В 5-ти т. — Тошкент, 1977—1978. — Т. 1—3.

Ҳайитметов А. Шарқ адабиётининг ижодий методи тарихидан: (V—XV асрлар). — Тошкент, 1970.

Ҳасанов С. Бобирнинг «Аруз рисоласи» асари. — Тошкент, 1981.

Эркинов С. Лутфи: Хаёти ва ижоди. — Тошкент, 1985.

АЛИШЕР НАВОИ

Абдуғафуров А. Навоий ижодида сатира. — Тошкент, 1972.

Абдуллаев В. Навоий Самарқандда. — Тошкент, 1968.

Айбек, Дейч А. Алишер Навои: (Критико-библиогр. очерк). — Ташкент, 1968.

Алишер Навои: Сб. ст. — М.; Л., 1946.

Бертельс Е. Э. Избранные труды: Навои и Джами. — М., 1965.

Боровков А. К. «Бадаъ ал-луғат» Словарь Тали Имани Гератского к сочинениям Алишера Навои. — М., 1961.

Великий узбекский поэт: Сб. ст. — Ташкент, 1948.

Жалолов Т. «Хамса» талқинлари. — Тошкент, 1968.

Захидов В. Мир идей и образов Алишера Навои. — Ташкент, 1961.

Исҳоқов Е. Алишер Навоийнинг илк лирикаси. — Тошкент, 1965.

Маллаев Н. М. Алишер Навоий ва халқ адабиёти. — Тошкент, 1974.

Маллаев Н. М. Гениальный поэт и мыслитель. — Ташкент, 1968.

Мир-Али-Шир: Сб. к пятисотлетию со дня рождения. — Л., 1928.

Навоий ва адабий таъсир масалари: Сб. ст. — Тошкент, 1969.

Свидина Е. Д. Алишер Навои: Библиография (1917—1966). — Ташкент, 1968.

Семенов А. А. Описание рукописей произведений Навои, хранящихся в Гос. публ. библиотеке УзССР им. А. Навои. — Ташкент, 1940.

Ҳайитметов А. Навоий лирикаси. — Тошкент, 1951.

Ҳасанов Б. Алишер Навоийнинг «Сабъат абҳур» луғати. — Тошкент, 1981.

Шарафутдинов А. Алишер Новаи. — Тошкент, 1971.

Шарипов М. Навоий ва адабий апокалар. — Тошкент, 1968.

Шарипов Ш. Алишер Навоий «Лисонут-тайр» достонининг генезиси ва ғоявий-бадиий хусусиятлари. — Тошкент, 1982.

Эркинов С. Навоий «Фарход ва Ширини» ва унинг қиёсий таҳлили. — Тошкент, 1972.

Levend A. S. Alı Şir Nevai. — Cilt I. — Ankara, 1965.

Глава шестая

ЭПОСЫ СРЕДНЕЙ АЗИИ И КАВКАЗА

Абаев В. И. Из осетинского эпоса. — М.; Л., 1939.

Бартольд В. В. Турецкий эпос и Кавказ в «Книге моего деда Коркута». — М.; Л., 1962.

Гумилев Л. Н. Древние тюрки. — М., 1967.

Дюмезиль Ж. Осетинский эпос и мифология. — М., 1976.

Жирмунский В. М. Введение в изучение «Манаса». — Фрунзе, 1948.

Жирмунский В. М. Народный героический эпос: Сравн.-ист. очерки. — М.; Л., 1962.

Жирмунский В. М. Сказание об Алпамыше и богатырская сказка. — М., 1960.

Жирмунский В. М., Зарифов Х. Т. Узбекский народный героический эпос. — М., 1947.

Киргизский героический эпос «Манас». — М., 1961.

Короглы Х. Огузский героический эпос. — М., 1976.




Поделиться с друзьями:


Дата добавления: 2015-06-04; Просмотров: 444; Нарушение авторских прав?; Мы поможем в написании вашей работы!


Нам важно ваше мнение! Был ли полезен опубликованный материал? Да | Нет



studopedia.su - Студопедия (2013 - 2024) год. Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав! Последнее добавление




Генерация страницы за: 0.164 сек.